POBOCZA, nr 3-4 (37-38) / 2009

Ulica Duga

Sofijina stara majka sedi kao odbačena čaura
na zvuk iz bešte ispravlja se
i nervozno gleda kroz prozor
a tamo Varšava i godina trideset deveta na suncu
ulica Duga 29 i stražar
Sofijin otac
gospodar Poljskog Teatra¹ i dvorišta

naznano odakle taj gluvi zvižduk
glupa kozo beži u podrum!
mala Sofija trči u kancelariju
izvija noge
i i kike
okreće se na jednoj nozi krivi usta

prokleta cirkuzantkinja!
Sofijin otac mora da izađe iz senke i da padne
poput glumca na sceni
mlada Sofijina majka trči
grli muža i leži
crene fleke joj se javljaju na grudima i rastu

neko pita otkud taj gluvi grom
pravo u srce stražara
stara Majka Sofija i dalje viče
tiho za sebe
beži u sklonište
glupa cirkuzantkinjo

šapuće
već zna da sa ratom nema šale
ni cirkza ni teatra
ali nije prekasno
Anđele Oče Stražaru Moj
nije daleko tamo

odavde
iz sobe pod krovom
posle ćerke
posle unuke
ispod grada Lođa
ispod šume
sa ove meke fotelje
sa pogledom na Varšavu
na Dugu

koja ovde počinje i ne završava se.

Put

Udubljivali su se u sebe
kao da silaze u pećine
otac i pas

mada su mi prišli sa različitih strana
u drugim vremenima
svako za sebe
odlazili su zajednoistim putem tamo
gde su sad pre mene

ponekad se neočekivano na tren vraćaju ovde
čujem kako udaraju u zidove i nameštaj
zaslepljeni dnevnim svetlom

ne reaguju n amoje pozive
prigušene šumovima zemlje
osećam njihovo prisustvo šumsko i livadsko

s vremenom i to počinje da se kvari
(a možda gubim razum i trulim od glave
Kao zlatna ribica koja je iskočila iz akvarijuma
U zeleno prostranstvo koje je bilo tepih
a ne okean?)

dve ljudske stope tihe
poput sobnih papuča
izlaze u šetnju
vodeći pseći rep na povodniku
pažljivo nose
svoje lice
putem
a pas
njuši
put.

Nož sa crvenom drškom

Moj otac je mali vitez i igra se
nožem a crvenom drškom
maše njim kao sabljom prebacuje ga iz ruke u ruku
- nož – kažem tek da bih nešto rekla a on me gleda kao ludakinju

Umoren ritualnom borbom pada na bok i tone u san
držeći nož na gotovs
kada se budi nož je jedini oslonac desne ruke
leva se drži za vazduh

soba miriše na presečenu jabuku
taj miris spaja naša sećanja
neko nekog uči strane reči neko nekome čisti jabuku
posle čita bajke

stari poznanik donosi lektiru
za ubijanje vremena
ali knjiga sa naslovom „Svetska književnost” nie pasuje na dlan
ne blista i nije crvena

nasumično prevrćem stranice
- Džon Apdajk Picajzle – čitam na glas da bih ubila tišinu
a otac me gleda kao da sam pala s marsa

stara knjiga se rapala na dva dela
zakasneli poklon za prijatelja ljubitelja književnosti
muškarca i njegovog konja
introligatora

ni jedan od njih više ne zna šta su to picajzle i šta se prosulo na pantalone
seks ili sos od pečuraka
najvašniji je nož sa crvenom drškom koji ima smisao.

Smaragd

Noću rosa rosi travu smaragdom
zora ore rosu ralima kosilice
delim kosmos na kosmate komade zelenia
zbacujem smaragd na zemlju

plavi teleskopi crtaju na mapi
svaku palubu plemenite prašine
tokovi smaragda slede staze
ka rubinskim kraterima
i dalje

Noću rosa rosi travu smaragdom
zora ore rosu ralima kosilice
delim kosmos na kosmate komade zelenia
zbacujem smaragd na zemlju.

* * *
Smrt je jednostavna stvar.
K.I. Galčinjski

Smrt je jednostavna kao kolevka
Obe su čuda odlaženja i dolaženja
U vremenu sadašnjem savršeno izvedena
ima – nema
nema – ima
fizički dokaz postoji
u to nema sumnje.

Kristina Lenkovska
prevel sa poljskog Aleksandar Šaranac